Креативна чаролија

Датум: 15. Jun 2015 11:03 Категорија: Достигнућа

СВЕ СТАЗЕ ВОДЕ ОД ИГРЕ ДО СЛОБОДЕ

,,Све што расте... хтело би да расте...
Све што цвета... хтело би да цвета... ’’
...
А ја желим да се играм
до краја овог лета.
Па и даље и дуже
јер деца треба да се друже.

          Тако смо другарица Милица и ја на лепој ливади цветној радовале се будућности радосној, срећној и лепој. Сунце је пружало своје топле зраке и миловало нас по образима и коси. Нас смо две, а имале смо једне наочаре за сунце. Жмиркале смо од сјаја летњег сунца. Договориле смо се да наизменично користимо наочаре. И игра је почела...

         Ставила сам сунчане наочаре и угледала будућност. Сви људи су весели и раздрагани. Свима је био осмех на лицу, па сам и ја почела да се осмехујем. Сви су имали посао, кров над главом, здраву и успешну породицу. Видевши да се добро забављам  Милица је затражила наочаре. Она је кроз њих угледала модерне школе са савременим кабинетима пуне веселих и вредних ђака.Почела је и школска година. Понеле смо наочаре у школу. Дале смо друговима из разреда да гледају  кроз њих. Указивали су им се лепи и велики градови са улицама, великим трговима и лепим парковима. Бујне шуме и расцветале воћњаке красила је песма птица. У будућности коју смо сви исто видели одлазак на море, планину и далеке земље није био проблем. Искрено другарство је увек побеђивало. Нашој игри није било краја. Свако од нас је кроз наочаре видео испуњење неке своје жеље и надања. А мама и тата, они су кроз те наочаре видели само мене. А тада сам и схватила да су њихове жеље и надања усмерене ка мени. У срцима деце је машта , а у срцима одраслих су деца.

        Кроз игру, маштања, жеље и надања желим као мали човек и ђак да све дечије стазе воде од игре до слободе.